Zaven Sargsjan: Jermene su sačuvali jezik, vera i pismo
(deo intervjua autora izložbe; www.evroazija.info)
Duša jermenskog naroda projavljuje se u arhitekturi. Jermeni su neimari! Tako je od pamtiveka. Pošto je naše područje veoma trusno, onda su još u dalekoj istoriji naši preci negovali vrhunsko neimarsko majstorstvo i graditeljsku veštinu. Nicale su tako najlepše građevine ne samo u Jermeniji, nego i po svetu. Postoji naša hiljadugodišnja tradicija brušenja kamena i zlatnog neimarstva. Kada su nas Turci porobili, onda su naši neimari oterani da u samoj Turskoj grade džamije. Malo ko zna da su čuvenu Plavu džamiju gradili Jermeni. U Istanbulu je postojala graditeljska dinastija Baljan koja je podizala najlepše gređevine po Turskoj od 15. do 20. veka.
I danas u Istanbulu stvara preko 40 arhitekata i graditelja – Jermena. Naše crkve imaju tanke zidove, lagane su konstrukcije i ne osećaju težinu kamena. Građene su sve bez ijednog stuba, a mnoge su izdržale najrazornije zemljoterese. Pravo su arhitektonsko čudo. Navodim neke: Sv. Oganesa i manastir iz 7. veka, hram posvećen Bogorodici iz 6. veka u Odzuni, na 200 kilometara od Jerevana. Crkva Sv. Krsta i Manastir Ahmatar iz 9. stoleća, na istoimeniom ostrvu, prebogati su ornamentikom, koja je karakteristična za našu graditeljsku umetnost. Manastir Sanain iz 10. veka je po lepoti poznata u celom svetu, potom Arič iz 12. veka, Ahpat iz 13, prestonica nekadašnje Jermenije Baragida sa glavnom crkvom. Dragocen je u svetu duhovnosti, ali i graditeljstva manastir Gandžasar iz 1236. godine, u kojem se čuva glava Sv. Jovana. Tu je i čuveni hram Nahičevan, mesto na kojem je posle potopa, Noje prvi put kročio nogom. Naša nacionalna legenda kazuje da se u vreme Potopa Noje sa lađom iskrcao baš na Araratu i da je na našim prostorima začeta civilizacija. Više od 15 dana sam pokušavao, prolazeći pored mističnog Ararata, večite insipiracije poeta, pisaca, slikara, da nazrem njegove vrhove. Vrh Ararata je skoro uvek uvijen u gusti sloj magle i oblaka. Srećom, u jednom momentu sam uspeo da ga fotografišem. Teško mi je bilo da od nekoliko hiljada fotografija odaberem pedesetak vrednih koje ću predstaviti srpskom narodu. Voleo bih da uskoro i Jerevan bude domaćin slične izložbe slika srpskih svetinja. Za to su vam širom otvorena vrata Jermenije.
