Svi predmeti su raspoređeni u pet prostorija, tematski su povezani i oslikavaju svaki deo pesnikovog života i rada. Nakon zatvaranja 1941. godine, Muzej je ponovo otvoren za publiku, u prikladno adaptiranoj kući, 6. juna 1954. godine (povodom 50-godina od Zmajeve smrti). Godine 1987. postavka je proširena i na treću zgradu.

Koncepcija izložbe je osmišljena tako da prezentuje manje celine: u 1. sobi je prikazan porodični život pesnikov, u 2. je Zmajeva radna soba, u 3. sobi je predstavljen njegov književni i javni rad, u 4. rad na dečijoj književnosti, a u vitrinama u hodniku su izložena Zmajeva dela koja su objavljena nakon njegove smrti, knjige o Zmaju i časopisi sa studijama i esejima književnika o Zmaju. U srednjoj zgradi izložen je Zmajev portret, uveličana fotografija pesnikova, medaljon sa likom Zmaja, rad Rudolfa Špiglera, dve umetničke slike Milorada Balaća, jedna stolica, pult za pisanje i sedam venaca sa groba.

U pet prostorija – u dvadeset vitrina i na zidovima – eksponovano je 270 izložaka: 62 knjige, 66 fotografija, originalni rukopisi, časopisi sa četiri legende, itd. Zasad je novi Zmajev muzej, za ljude koji znaju više o njemu jedan veliki doživljaj. U jednoj od soba naići ćemo na Zmajeve crteže njegovih prijatelja i poznanika, među kojima je i Branko Radičević. Ostale sobe imaju veću vrednost. U njima se nalaze izdanja časopisa i listova koje je Zmaj štampao, sve od „Zmaja“ i „Starmalog“ do „Nevena“ Značajna novina u postavci je i predstavljanje Zmaja kao lekara. U jednoj vitrini izoženo je 25 lekarskih instrumenata.

Tu ćemo naći Zmajeve lekarske beleške, pedantne rukopise koje je upućivao štamparijama, privatna pisma saradnicima i prijateljima. Od dvadeset knjiga njegovih sabranih dela, bar će četvrtina ostati večita luča naše književnosti. Ta su dela muzej – ako želimo da upoznamo Zmaja.