МУЗЕЈСКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОНАЂЕНЕ СЛИКЕ
Старац са крзненом капом
Након седмогодишње полицијске потраге, пронађена је слика „Старац са крзненом капом“, украдена из Збирке стране уметности 8. јануара 2006. године.
Тим поводом, Музеј града Новог Сада приређује презентацију овог дела где ће публика имати прилику да добије одговоре на сва питања везана уз његов историјат, ауторство и крађе.
Историјат слике
Подаци о пореклу слике остали су непознати до данас. Њен први помен налази се у комисијским пописима након Другог светског рата када се наводи као власништво др Бранка Илића, новосадског лекара и колекционара. Уверен да има оргинално дело Рембранта ван Ријна, колекционар га је из предострожности држао добро склоњено од јавности све до 1966. године. Након потписивања Даровног уговора којим је он своју уметничку колекцију завештао Новом Саду и АП Војводини, дело је 1968. године постало део фонда Збирке стране уметности, депандансе Музеја града Новог Сада.
Садржај слике
Иако је у широј јавности слика често називана „Портрет Рембрантовог оца“, у стручној литератури је позната као „Портрет старца са крзненом капом“. На дрвеној подлози малих димензија постављена је, једноставно компонована, биста старца енергичног погледа и резервисаног израза. На његовој глави је високи оријентални калпак, а око врата крзнени оковратник. Позадина је рађена зелено-сребрнастим тоновима који према рубовима прелазе у широке намазе тамнозелене боје. Претпоставка да се овде ради о лику сликаревог оца базира се на сачуваним цртежима где је сачуван његов старачки лик.
Дилема о ауторству
У „Корпусу Рембрантових слика“, објављеном 1982. године, новосадска слика није наведена, а до данас је остала непозната стручним круговима у иностранству. Њено ауторство остаје отворено из више разлога. Као оригинално дело Рембранта, под истим насловом и идентичног садржаја, води се оно које се налази у Ландесмусеум-Фердинандеум у Инсбруку (инв. бр. Гем 599). Иако је и та слика у првој половини 20. века сматрана као дело холандског мајстора Герарда Дуа (Г. Доу, 1613-1657), она је после бројних анализа ипак приписана Рембранту. Обе слике, новосадска и инсбрушка, сигниране су 1630. годином. Старији аутори тврде да је оригинална слика давно нестала, а да су све касније копије настале на основу гравире Јана ван Влита (Ј. Влиет, 1622-1666) из 1636. године. Међу њих могу да се уброје и примерци који се налазе у дворцима Шлајсхајм и Померсфелден. Стилске анализе слике из Збирке стране уметности које су извршили домаћи стручњаци, упућују на претпоставку да се ради о реплици Рембрантове слике која је, највероватније, насликана у 17. или 18. веку. Недостатак сигурних података о кретању новосадске слике до педесетих година 20. века представља додатни проблем и својеврстан изазов када је у питању време њеног настанка и ауторства које, за сада, остаје отворено.
На мети лопова
Слика „Старац са крзненом капом“ крадена је из Збирке стране уметности два пута: 1993. и 2006. године. Први пут, са поставке у приземљу објекта, аматерска крађа двоје младих људи имала је за последицу вишегодишњи нестанак дела које је, на крају, ипак пронађено. Деценију касније, поново је дошло до крађе, овај пут на много професионалнији и готово „филмски“ начин. Тада је, осим ове, украдено још три слике за којима потрага и даље траје.
„Старац са крзненом капом“ је пронађен у полицијској акцији 11. марта 2013. године. Након првог прегледа слике, утврђено је да је остала неоштећена, упркос седмогодишњем боравку у, за сада, јавности непознатим просторима.
