Изложба „Српски санитет 1914 – 1918.“ је дело ауторског тима: Гордана Буловић, кустос историчар из Музеја града Новог Сада, др Мирко Пековић из Војног музеја у Београду и Бранислав Станковић, кустос историчар из Народног музеја Шабац.
Српски санитет 1914 – 1918. година
Након исцрпљујућих Балканских ратова из којих је Србија изашла као победник, али веома ослабљена и разорена, велике силе, пре свега Аустроугарска и Немачка су намеравале да свој утицај на Балкану реше ратом. После анексије Босне и Херцеговине формални повод су нашле у Сарајевском атентату.
Објава рата и муњевито започињање ратних дејстава затичу Србију практично без санитетске службе. Ново наоружање, разорна муниција, употреба авиона уз уношење заразе пегавог тифуса ствара непремостиве тешкоће српској војној команди и Србији. Надљудским напорима, малобројни школовани и искусни лекари и медицинско особље, без опреме и са мало санитетског материјала, сналазе се усред започетих ратних дејства Аустроугарске војске у Мачви 1914. године. Недовољна, заправо, више симболична савезничка помоћ и пристигле мисије хуманих људи – добровољаца, као и школовани Срби – лекари из Војводине, нажалост не успевају да санирају и залече све рањенике. Организовање санитета у току ратних дејстава у Поцерини, светао је пример самопрегора, хуманости и правог херојства људи у белом, који су данас, после само стотину година скоро сасвим потиснути у заборав.
Страховита страдања током преласка кроз Албанију скоро да сасвим исцрпљују српски санитет. У Грчкој почиње обнова војске, али и право стварање војног санитета, уз све пратеће техничке и политичке потешкоће. Ту заправо долази до пуног изражаја жеља и српско херојство, уз значајну дозу „српског ината“, како је у свом лекарском дневнику у Драгоманцима забележио др Михаило Петровић
Изложба је отворена у Музеју Семберије у Бијељини 21.фебруара 2017. у 19 часова и биће постављена до 21. марта 2017.
