ИЗЛОЖБА ПОЧЕЦИ ИНФОМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У НОВОМ САДУ У КОНТЕКСТУ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ РАЗВОЈА КОМПЈУТЕРА
Музеј града Новог Сада има задовољство да вас обавести о отварању изложбе Почеци информационих технологија у Новом Сад у контексту опште историје развоја компјутера, прве изложбе са оваквом тематиком у Новом Саду. Аутор изложбе, каталога, као и пратеће веб презентације је Атила Хорнок, кустос историчар. Изложба ће бити постављена у Атријуму Музеја града Новог Сада на Петроварадинској тврђави. Свечано отварање је заказано за петак, 18. март у 19 часова.
Изложба се састоји из неколико сегмената. Изабрани предмети у првом делу прате развој информационих технологија у свету, од почетка рачунања, преко првих калкулатора до изузетних изума 20. века. У овом делу поставке посебна пажња је поклоњена „пионирима“ компјутерског доба, људима који су својим проналасцима, теоретским и практичним, променили ток историје. Други део изложбе је посвећен историјату развоја информационих технологија у Новом Саду. За овај сегмент поставке употребљена је, до сад недоступна или слабо доступна, документација, као и аутентични предмети коришћени у првом Електронском рачунарском центру. Популарно назван ЕРЦ је током 70-их година 20. века. имао за циљ да револуционарно унапреди управљање Гадом и његовим ресурсима, као и да олакша свакодневни живот Новосађана. На овај начин аутор изложбе је покушао да расветли један део новије историје града који до сада није био познат широј јавности.
На изложби су такође изложени радови новосадског сликара Милана Кешеља, из цилуса Добар дан, комуникацијо, настали у периоду од 1993. до 2002. године, инспирисани развојем комуникационих технологија. Посетиоци ће бити у прилици да на изложби погледају и три кратка докумнтрана филма о почецима информационих технологија у Војводини, који се чувају у Архиви РТВ Војводине.
Посебну атрактивност изложбе чине њени интерактивни садржаји, као и могућност да коришћењем, наменски креиране, веб презентације, сваки посетилац интерпретира изложене предмете на свој начин и да је тако обогати властитим знањима и искуствима.
Ова несвакидашња музејска изложба је својеврстан омаж свим појединцима који су сачували предмете и документа из области информатике Града, препознали их као културно-историјско наслеђе и омогућили Музеју града Новог Сада да их стручно обради и презентује.
Линк за веб презентацију изложбе: http://nsit.museumns.rs
Више о изложби
Идеја за изложбу Почеци информационих технологија у Новом Саду у контексту опште историје развоја компјутера, настала је када смо једном приликом у депоу Музеја града Новог Сада видели делове старог „мејнфрејм компјутера“ из првог новосадског Електронског рачунарског центра, међу Новосађанима познатијег под скраћеним именом ЕРЦ. Сусрет са овим, својевремено истинским чудом технике које је, наравно, данас само део историје, послужио нам је као инспирација за изложбу која би вратила њене посетиоце у не тако давну прошлост, у време безбрижних седамдесетих година прошлог века када је глобална „IT револуција“ била тек у повоју.
Уважавајући значај глобалне појаве каква је IT револуција на наше време и свакодневицу, савремена наука, од историје информатике до социологије, психологије или филозофије медија, у све већој мери посвећује пажњу феномену развоја и успона информационих технологија. Стога није ни чудо да су широм света у најугледнијим музејима присутне збирке и изложбе које су посвећене „његовом величанству“ компјутеру. Захваљујући овој изложби Нови Сад у том погледу није изузетак. Тим пре, јер је управо Нови Сад у своје време био један од првих центара информационих технологија у социјалистичкој Југославији. Коначно, ова изложбе, њени експонати и пратећи каталог осмишљени су као музеолошки празник за очи најшире публике која ће имати прилику да се упозна са општим прегледом развоја света компјутера. Поред тога, подухват је истовремено и омаж и сведочанство посвећено Новом Саду и његовом цивилизацијском развоју, његовим институцијама и људима – научницима и визионарима – који су свој град унели на светску карту развоја информационих технологија.
Атила Хорнок, аутор
