Завен Саргсјан: Јермене су сачували језик, вера и писмо
(део интервјуа аутора изложбе; www.evroazija.info)

Душа јерменског народа пројављује се у архитектури. Јермени су неимари! Тако је од памтивека. Пошто је наше подручје веома трусно, онда су још у далекој историји наши преци неговали врхунско неимарско мајсторство и градитељску вештину. Ницале су тако најлепше грађевине не само у Јерменији, него и по свету. Постоји наша хиљадугодишња традиција брушења камена и златног неимарства. Када су нас Турци поробили, онда су наши неимари отерани да у самој Турској граде џамије. Мало ко зна да су чувену Плаву џамију градили Јермени. У Истанбулу је постојала градитељска династија Балјан која је подизала најлепше гређевине по Турској од 15. до 20. века.

И данас у Истанбулу ствара преко 40 архитеката и градитеља – Јермена. Наше цркве имају танке зидове, лагане су конструкције и не осећају тежину камена. Грађене су све без иједног стуба, а многе су издржале најразорније земљотересе. Право су архитектонско чудо. Наводим неке: Св. Оганеса и манастир из 7. века, храм посвећен Богородици из 6. века у Одзуни, на 200 километара од Јеревана. Црква Св. Крста и Манастир Ахматар из 9. столећа, на истоимениом острву, пребогати су орнаментиком, која је карактеристична за нашу градитељску уметност. Манастир Санаин из 10. века је по лепоти позната у целом свету, потом Арич из 12. века, Ахпат из 13, престоница некадашње Јерменије Барагида са главном црквом. Драгоцен је у свету духовности, али и градитељства манастир Ганџасар из 1236. године, у којем се чува глава Св. Јована. Ту је и чувени храм Нахичеван, место на којем је после потопа, Ноје први пут крочио ногом. Наша национална легенда казује да се у време Потопа Ноје са лађом искрцао баш на Арарату и да је на нашим просторима зачета цивилизација. Више од 15 дана сам покушавао, пролазећи поред мистичног Арарата, вечите инсипирације поета, писаца, сликара, да назрем његове врхове. Врх Арарата је скоро увек увијен у густи слој магле и облака. Срећом, у једном моменту сам успео да га фотографишем. Тешко ми је било да од неколико хиљада фотографија одаберем педесетак вредних које ћу представити српском народу. Волео бих да ускоро и Јереван буде домаћин сличне изложбе слика српских светиња. За то су вам широм отворена врата Јерменије.