Завичајна галерија је најмлађе одељење у Музеју Града Новог Сада. Настала је 1963. године у оквиру Одељења за културну историју, а статус посебног одељења у Музеју добила је 1978. године. Формирана је са задатком да прикупља, чува, проучава и излаже дела из области ликовне и примењене уметности стваралаца који живе и раде у Новом Саду. Временом, Завичајна галерија се развила у једну од најбољих колекција новосадске уметности друге половине двадесетог века, а данас њен фонд броји више од 3300 дела ликовне и примењене уметности.

Разноврстан уметнички фонд подељен је у три збирке. По обиму је највећа збирка дела ликовне уметности која садржи уља, темпере, цртеже, аквареле, дела изведена у различитим графичким техникама, затим рељефе у гипсу, дрвету, бакру и скулптуре у гипсу, теракоти, дрвету и бронзи. Збирку дела примењене уметности и дизајна чине радови из области графичког дизајна који се односе на израду плаката и ликовну опрему књига. У збирци се налазе и идејна решења за позоришни и модни костим, као и мањи број уметнички обрађених предемета од дрвета и метала и значајне збирке керамопластике и таписерија. Руководећи се музеолошким принципима, сакупљана су и дела која представљају основу за будуће представљање савремене уметности Новог Сада, па је у оквир Завичајне галерије уврштена и заоставштина архитекте Ђорђа Табаковића откупљена 1981. године, коју чине архитектонски пројекти, нацрти, скице, цртежи, акварели, фотографије, рачуни и пословна преписка.

Уметнички фонд Завичајне галерије увећаван је откупом од аутора на изложбама, у атељеима и из приватног власништва. Многи уметници су, уз откупљено дело, поклонили још неки рад, припремну скицу или идејно решење. Данас се у овом одељењу чувају радови више од 150 аутора. Међу њима су дела Бошка Петровића, Јована Солдатовића, Стевана Максимовића, Јожефа Ача, Милете Виторовића, Исидора Врсајкова, Николе Граовца, Милана Керца, Миодрага Недељковића, Миливоја Николајевића, Анкице Опрешник, Душана Миловановића, Милана Ћирлића, Петра Ћурчића, Александра Лакића, Ференца Маурича, Љубомира Денковића, Вере Зарић, Милана Станојева, Милана Узелца, Душана Тодоровића и других реномираних новосадских уметника, професора на уметничким школама и академијама уметности и чланова удружења уметника.

Велики број капиталних дела новосадских уметника у уметничком фонду Завичајне галерије представља значајно сведочанство о генези појединачних уметничких концепција, достигнућима појединих уметника, као и о целокупном уметничком стваралаштву у Новом Саду у току друге половине прошлог века.