(021) 6433-145

Подземне војне галерије

Подземне војне галерије

Концепција одбрамбених инсталација Петроварадинске тврђаве прилагођена је терену, односно узвишеном обронку Петроварадинске стене са које се степенасто, у форми фортификационих прстенова, спуштају ка њеном  подножју. За разлику од Доње тврђаве (Васерштата) која је била фортифицирана бедемима и шанчевима испуњеним дунавском водом, Горња тврђава и истурени део Тврђаве − Хорнверк, као неодвојиви делови комплекса Тврђаве, утврђени су поред бастиона и бедема и тзв. сувим шанчевима. Ови шанчеви формирани су као одбрамбене зоне између два реда бедема − ескарпе и контраескарпе: бастиона, равелина и контрагарда (земљани и озидани фортификациони објекти) у функцији препреке са клопком у коју се систематски увлачила непријатељска жива сила,  која је после пушчане паљбе и топовске салве била третирана експлозијом из подземних минских галерија.

Браниоци Тврђаве, припадници Петроварадинске регименте, дејствовали су са одбрамбеног положаја познатог као Борбена линија на који се архитектонски надовезује систем подземних минских галерија.
Приликом продирања непријатељских војника у шанац, првенствено се на њих дејствовало стрељачким плотунима са горње борбене линије на земљаном  заштитном грудобрану − бонети изнад бедема односно бастионског фронта.
Прва борбена линија формирана унутар ескарпе и контраескарпе бедема конструисана је у виду дугачког подземног и засвођеног ходника, фронтално постављеног према шанцу. Из ње се дејствовало такође стрељачким плотунима, али из пушкарница са вентилационим отворима за барутне гасове редно постављеним у нивоу трупа непријатељских војника, који форсирајући опсаду Тврђаве продиру у суве шанчеве фортификације.
Након престанка дејствовања бранилаца Тврђаве, из борбених линија на грудобрану и унутар бедема и бастиона, као и из топарница великих отвора из којих дејствује артиљерија, тврђавска инжењерија приступала је паљењу фитиља у подземним минским пољима, која се налазе испод нивоа шанца, такође редно постављена у односу на ходник борбене линије а садрже бурад са барутом.
Приликом организоване, уједначене и усмерене детонације више подземних минских инсталација које су експлодирале, читаво минско поље испред бастионског фронта а испод шанца, диже у ваздух, елиминише и уједно затрпава велики број непријатељских војника згуснутих у шанцу у намери да форсирају бедеме брањеног бастиона.
За оно време савршено ефикасна одбрамбена инсталација подземног минског система, односно поља, дело је инжењеријског мајора и аустријског племића Алфреда Шредера као пројекат одбрамбеног система целог комплекса. Подземни мински систем Петроварадинске тврђаве грађен је у периоду од 1765. до 1783. године као део, 16 км дугачког и у четири подземна нивоа распоређеног,  система Подземних војних галерија. Подземни мински систем био је један од највећих међу европским фортификацијама.

Петроварадинска тврђава грађена је у периоду од 1692. до 1780. године, уз велике напоре целе Хабзбуршке монархије који су укључивали огромна финансијска средства и велике људске жртве у тешком раду − кулуку током њене изградње, са циљем да ово моћно утврђење заштити границе Царства. С друге стране, биле су добро познате чињенице да је отоманска војска састављена од дисциплинованих и фанатичних ратника чије су војне јединице могле у сваком тренутку да угрозе Тврђаву и продру у њену унутрашњост, укључујући и подземне војне галерије. Сходно чињеницама о великом одбрамбеном значају овог монументалног утврђења и константне опасности од Турака, цео фортификациони систем Петроварадинске тврђаве, поготово њен подземни део, састављен је од низа борбених инсталација које су, између осталог, у форми разних препрека, замки и барикада.
Унутар подземног фортификационог система, на самој борбеној линији  постављене су одбрамбене инсталације попут ове препреке, тзв. барикаде, која има функцију да спречи, односно у крајњој линији успори продирање непријатељских војника, уколико су већ успели да пробију бедем и у јуришу исфорсирају унутрашњи ходник. Браниоци Тврђаве се у борбеном дејству повлаче иза барикаде, коју формирају као препреку, и онда прилазе унутрашњим пушкарницама из којих плотунски дејствују бочно и иза леђа на непријатеља, изазивајући ефекат потпуног изненађења. Фактичка клопка са ефектним неутралисањем надирућих противника, оружаном паљбом и минирањем магацинских простора са барутом ствара физичко-техничку  препреку и општу пометњу у противничком надирању. Барикада зауставља даљи продор непријатељске живе силе, а браниоцима Тврђаве омогућава консолидацију положаја. 

Музеј града Новог Сада © 2021.