Намештај – Ангелине Николић, професорке Карловачке гимназије и Владимира Николића, архитекте – Музеју на дар
Музеј града Новог Сада намерава да путем ове изложбе представи дарове Завичајној збирци у Сремским Карловцима, у намештају, који је припадао Ангелини Николић, професорки Карловачке гимназије и Владимиру Николићу, архитекти који је оставио дубок траг у архитектонском наслеђу Сремских Карловаца и Војводине. Намештај Ангелине Николић – радни сто, ормар и параван за пресвлачење – поклонили су Розина и Срђан Илић из Новог Сада, а намештај архитекте Владимира Николића – спаваћу собу – поклонила је његова унука Милана Вучковић из Београда.
Владимир Николић је рођен 1857. године у Сенти, где је завршио основну школу. Гимназију је учио у Панчеву и Марибору, а студије је похађао у Минхену и Бечу. Девет година је радио у Краљевини Србији, а 1892. је, на позив патријарха Герогија Бранковића, урадио пројекат новог Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, где је био ангажован и на изради пројеката: куће породице Ћирић (1894), Богословског семинара (1900-1901), Народно-црквених фондова (1902), Стефанеума (1903), Свештеничког конвикта (1904), Основне школе (1912-1914), као и на пројектима за обнову Горње цркве (1903) и Саборне цркве (1907-1909). Архитекта Николић пројектовао је и: Српску православну велику гимназију (1899-1900) и Владичански двор (1900-1901) у Новом Саду, Владичански двор у Будиму (1896), хотел „Гранд“ (1896) у Вуковару, Препарандију (1895) и Кронићеву палату (1907) у Сомбору, Српски дом (1893-1894) у Сремској Митровици, као и палату задужбине баронице Јовић (1904) у Бечеју. Николић је умро 1922. и сахрањен је у Сремским Карловцима.
Ангелина Николић је потекла из угледне свештеничке породице из Бачке, чији је изданак био и чувени Атанасије Николић који је припадао првој генерацији српских интелектуалаца. Ангелина је рођена 1909. од оца Григорија, свештеника у Иригу, и мајке Косаре. Школовала се у родном Иригу, затим у Новом Саду, где је завршила Женску гимназију, и у Београду, где је студирала историју. Прво радно искуство стекла је у Пријепољу. Школске 1933/34. године прешла је у Карловачку гимназију, где је предавала историју и географију, а повремено српскохрватски језик и математику. Многим генерацијама је била разредни старешина. У Карловачкој гимназији је остала до пензионисања (1970). Последње године живота провела је у Иригу, где је и сахрањена (1995).
У наставку вечери посетиоци ће имати прилику да погледају модну ревију уникатних рукотворина Модног атељеа СКВ из Новог Сада, инспирисаних девојачком спремом – штафиром из Срема.
Аутори изложбе:
мр Гордана Петковић, историчар-виши кустос
Дивна Гачић, музејски саветник
Отварање изложбе: четвртак, 23. јун, у 19 часова
Место: Завичајна збирка, Сремски Карловци, Патријарха Рајачића 16
Изложбу отвара: Бранислава Јордановић, музејски саветник
Трајање: 23. јун – 31. август 2016. године
Контакт: мр Гордана Петковић, 064/27-00-606 и 062/80-719-23
