Српски - Ћирилица

Нови Сад од 18. до 20. века

Изложба Нови Сад од 18. до 20. века на јединствен начин пружа могућност посетиоцима Музеја града Новог Сада да се упознају са предметима ликовне и примењене уметности из Одељења за културну историју. Доспели из богатих новосадских колекција и породичних заоставштина током претходних деценија, изложени експонати приказују развој града од 18. до средине 20. века и, на тај начин, илуструју начин живота и културу становања Новосађана.

Иако Одељење за културну историју поседује веома богате колекције примењене и ликовне уметности, затим збирке старих фотографија и архивалија, одевног и декоративног текстила, књига, часописа и музикалија, као и многобројне личне предмете Новосађана, на овој поставци је изложен углавном крупан материјал, распоређен у виду амбијентално-стилских или садржајних целина. У хронолошком редоследу изложене су слике, скулптуре, намештај, сатови, огледала, лустери и лампе, теписи, предмети од метала, порцелана и стакла, музички инструменти и неколико предмета из Одељења за етнологију, карактеристичних за националне заједнице из околине града.

Нови Сад је своје слободе издејствовао половином 18. века и, од тада, његов развој огледао се у јачању грађанског слоја који је имао довољно средстава и могућности да живи на начин како се живело у средњој Европи. Управо тај развој могуће је сагледати на поставци која почиње целином везаном за 18. столеће. Овај период илустрован је иконама и црквеним предметима које су израдили најзначајнији новосадски и војвођански мајстори, затим предметима од кованог гвожђа пореклом са Тврђаве и њеног барокног подграђа, као и комадима намештаја који су дела немачких мајстора. Стилски најчистију целину представљају три сегмента у којима су изложени предмети и намештај из епохе бидермајера, који је за нашу средину био веома карактеристичан током прве половине 19. века. Представљени експонати добијају на значају и због тога што је велико страдање града 1848. године скоро у потпуности уништило покретне инвентаре новосадских кућа. Бидермајерски комади намештаја, луксузни предмети примењене уметности и слике различитих жанрова радови су војвођанских и средњоевропских мајстора. Период обнове града, повећање богатства и куповне моћи Новосађана најбоље приказују сегменти са амбијенталним целинама карактеристичним за другу половину 19. века. Новостечене потребе за луксузом огледају се у раскошним комадима намештаја, огледала и разноврсног посуђа. Намештај у стилу историцизма, првенствено неорококоа и алтдојча, посебно је био омиљен у војвођанској средини, а набављан је подједнако у домаћим и иностраним центрима.

Већи део изложбе посвећен је и оним особама које су Музеју, а самим тим и Новом Саду, поклониле велики број предмета, готово читаве покретне инвентаре својих домова. Породична наслеђа проф. Десанке Костић, Данице Лучић, Радојке Вучетић и других одсликавају садржајну разноврсност грађанских колекција у првој половини 20. века. Један од највећих изложених легата је и онај који је Новом Саду поклонила позната оперска певачица Меланија Бугариновић.

Све наведене целине допуњене су сликама и скулптурама из ликовне збирке Музеја. Углавном су то српски сликари који су живели или често боравили у Новом Саду. У 18. веку били су то Георгије Стојановић, Васа Остојић, Димитрије Бачевић, Теодор Димитријевић Крачун, Стефан Гавриловић и други. Следе их наши велики сликари прве половине 19. века (Никола Алексић, Јован Клајић, Петар Чортановић), а затим и мајстори друге половине столећа (Стева Тодоровић, Урош Предић). Богату колекцију српског сликарства прве половине 20. столећа презентују неки од најбољих уметника: Сава Шумановић, Младен Јосић, Миливој Николајевић, Михајло Петров, Миленко Шербан, Васа Ешкићевић, Богдан Шупут, Сава Ипић и многи други сликари и вајари. Веома је интересантна и група слика са мотивима Новог Сада, у неким случајевима давно несталим ведутама града.