Сви предмети су распоређени у пет просторија, тематски су повезани и осликавају сваки део песниковог живота и рада. Након затварања 1941. године, Музеј је поново отворен за публику, у прикладно адаптираној кући, 6. јуна 1954. године (поводом 50-година од Змајеве смрти). Године 1987. поставка је проширена и на трећу зграду.

Концепција изложбе је осмишљена тако да презентује мање целине: у 1. соби је приказан породични живот песников, у 2. је Змајева радна соба, у 3. соби је представљен његов књижевни и јавни рад, у 4. рад на дечијој књижевности, а у витринама у ходнику су изложена Змајева дела која су објављена након његове смрти, књиге о Змају и часописи са студијама и есејима књижевника о Змају. У средњој згради изложен је Змајев портрет, увеличана фотографија песникова, медаљон са ликом Змаја, рад Рудолфа Шпиглера, две уметничке слике Милорада Балаћа, једна столица, пулт за писање и седам венаца са гроба.

У пет просторија – у двадесет витрина и на зидовима – експоновано је 270 изложака: 62 књиге, 66 фотографија, оригинални рукописи, часописи са четири легенде, итд. Засад је нови Змајев музеј, за људе који знају више о њему један велики доживљај. У једној од соба наићи ћемо на Змајеве цртеже његових пријатеља и познаника, међу којима је и Бранко Радичевић. Остале собе имају већу вредност. У њима се налазе издања часописа и листова које је Змај штампао, све од „Змаја“ и „Стармалог“ до „Невена“ Значајна новина у поставци је и представљање Змаја као лекара. У једној витрини изожено је 25 лекарских инструмената.

Ту ћемо наћи Змајеве лекарске белешке, педантне рукописе које је упућивао штампаријама, приватна писма сарадницима и пријатељима. Од двадесет књига његових сабраних дела, бар ће четвртина остати вечита луча наше књижевности. Та су дела музеј – ако желимо да упознамо Змаја.