Одељење за културну историју Музеја града Новог Сада садржи збирке разноврсног карактера, са око 6000 музејских предмета који су прикупљени у последњих пет деценија. Готово половина предмета у Одељењу потиче из заоставштина и легата новосадских грађана Музеју града Новог Сада, па је велика разноврсност музејског материјала условила формирање следећих збирки: ликовне, примењене уметности, збирке културно-историјских прилога, позоришно-музичке збирке, као и збирки издавачке делатности, школства и просвете. Одељење у овим фондовима чува обимне колекције ликовних дела, цртежа, скулптура, старих фотографија и личних предмета Новосађана, музикалија, затим одевног и декоративног текстила, књига и часописа, предмете и архивалије из историје штампарства и школства у нашем граду.
Ликовна збирка је формирана као специјализована колекција уметничких дела везаних, углавном, за Нови Сад. Заступљени су бројни новосадски и војвођански аутори од 18. до 20. века (В. Остојић, Т. Димитријевић Крачун, Д. Бачевић, Д. Поповић, С. Гавриловић, Н. Михајловић, Е. Боб, С. Ипић, М. Керац, А. Лакић, Б. Петровић, М. Петров, М. Шербан, В. Трифуновић, итд.), као и значајни аутори који су обележили српску уметност (Н. Алексић, У. Предић, С. Тодоровић, В. Ешкичевић, М. Јосић, С. Шумановић, М. Мурат и други). Осим слика, у збирци се налази већи број графичких остварења, од српских бакрореза на платну из 18. века и ведута војвођанских насеља и манастира из 19. столећа, до савремених графика Ђ. Табаковића и Б. Шупута. У ликовној збирци чува се и мањи број скулптура савремених српских вајара.
Збирка примењене уметности формирана је од предмета који су првенствено настали на подручју Новог Сада и били у употреби новосадским ентеријерима. Састоји се од комплета намештаја, сребрнине, порцелана, стакла, сатова, тепиха и друге стамбене бижутерије. Значајан део ове збирке чине и предмети настали на ширем подручју Европе који су путем легата и поклона новосадских грађана доспели у Музеј, као што су заоставштине Данице Лучић, Десанке Костић, породице Вучетић и других. Они илуструју укус, културу становања и финансијске могућности Новосађана од половине 18. до половине 20. века. Део збирке примењене уметности чини и велика група предмета од текстила (костими, модни додаци, црквене одежде, стамбени текстил и др.).
Културно-историјски прилози, као и збирка предмета везаних за историју позоришта и музике, садрже грађу везану за личности и догађаје у прошлости Новог Сада. Велики број албума, споменара, писама, програма, плаката, позивница, нота, инструмената, диплома и других докумената дају увид у свакодневни приватни и друштвени живот градске популације. Ова драгоцена музејска грађа сведочи о богатом културном животу града током протекла два и по века.
Осим наведених збирки у Одељењу се налази и Меморијал Меланије Бугариновић и кћерке Мирјане Калиновић-Калин, легат који је град Нови Сад уступио Музеју из заоставштине ове познате оперске певачице. Поред бројних музикалија и документарнпог материјала, ова колекција садржи и вредне уметничке предмете: намештај, слике, стакло, порцелан, теписи, лустери и други предмети које је Меланија Бугариновић сакупила по целој Европи у току своје плодне уметничке каријере.
Музеј Града Новог Сада, у оквиру Одељења за културну историју, у збирци Књижевност и издавачка делатност, поседује око 1200 предмета који потичу са територије Града Новог Сада.
Предмети су приспели у Музеј највећим делом путем поклона и откупа; а хронолошки се везују за XВИИИ, XИX и XX столеће и прате развој издавачке делатности на овом простору. Из ове области Збирка поседује описе радњи, књижара, књиговезница, штампарија; фотографије истих; материјал који је у њима ручно рађен, произвођен и продаван: мноштво књига, каталога, часописа, брошура штампаних у књижарама познатих новосадских књижара: Емануела Јанковића и Дамјана Стефановића Каулиција и издавача: Арсе Пајевића, Браће Поповић, Луке Јоцића, Светозара Огњановића, Владимира Лежимирца…
Уједно Збирка је права ризница првих издања књига неких од најзначајнијих писаца, историчара, јавних и културних радника, који су живели и радили у Новом Саду и његовој околини (Захарија Орфелин „Искусни подрумар“ 1808, Доситеј Обрадовић „Мезимац“ 1818, Јован Стерија Поповић „Покондирана тиква“ 1838, Лаза Костић „Максим Црнојевић“ 1887, Бранко Радичевић „Одабране песме“ 1881, Илија Округић Сремац „Свети Иван Капистран“ 1892. година…), а поред побројаних дела штампаних на српском језику, Збирка поседује и дела светски познатих писаца на мађарском и немачком језику и знатан број новина и часописа („Застава“, „Браник“, „Јединство“, „Србадија“, „Јавор“, „Стражилово“, „Стармали“, „Женски свет“, „Српска зора“, „Орао“, „Српски сион“, „Невен“, „Дан“ на српском језику, али и „Реггели ујсаг“, „Сзабад вајдасаг“ на мађарском и „Деутсцхес волксблатт“, „Неузатзер локалблатт“ на немачком језику).
Разноврсност и бројност прикупљених предмета, њихова реткост и стручна класификација у стару и ретку књигу, представља добру основу за сталну поставку, која ће идејно и тематски пратити развој издаваштва и писане речи на територији Града Новог Сада.
У збирци Школство и просвета Музеј града Новог Сада поседује око 1300 предмета који потичу са територије града Новог Сада и говоре о развоју школства и просвете на овим просторима у XВИИИ, XИX и XX столећу.
Предмети су приспели у Музеј највећим делом путем поклона и откупа. Из ових области Збирка поседује следеће предмете: школска учила попут рачунаљки, глобуса, историјских и географских карти и школских табли, као и једну ђачку скамију, затим ђачке таблице, свеске, торбе и прибор за писање, мноштво школских дневника, књига, извештаја о раду, уџбеника, као и ђачка сведочанства, дипломе, уписнице, фотографије и ученичке матурске и наставничке таблое. Значајан број предмета везује се за оснивање и рад Српске православне велике гимназије новосадске, на њене знамените професоре и ђаке, као и на значај који је ова институција имала за развој свеколике културе и писменостио нашег народа на овим просторима.
Посебно место у Збирци има интересантна и богата колекција мастионица, стила и пера, пескарница, упијача за мастило и ножева за сечење хартије који припадају разним стилским правцима и сведоче о томе с колико су пажње и укуса грађани Новог Сада опремали свој радни сто прибором за писање.
Богато културно наслеђе Града управо се огледа у сачуваним предеметима из области школства и просвете, од првих и најранијих покушаја оснивања школа и гимназија, па све до данашњих дана.