Наведене збирке садрже предмете који су значајни за проучавање богате прошлости Сремских Карловаца.
Музејску поставку чини неколико целина: изложба о Бранку Радичевићу, сељачка кухиња с краја 19. и почетка 20. века, слике Милића од Мачве, акварели Светомира Лазића и свечана трпезарија породице Рајачић.
Бранко Радичевић, песник епохе романтизма, најславнији је ученик Карловачке гимназије (прве гимназије у српском народу, основане 1791. године). Његов живот илустрован је уз помоћ фотографија, докумената и књига – различитих издања песама које је писао. Посебно место заузимају два сребрна венца израђена за прилику преноса Бранкових посмртних остатака из Беча на Стражилово (1883. године).

Сељачка кухиња, чији је изглед реконструисан захваљујући сачуваним етнолошким предметима, илуструје сеоски живот у Фрушкој гори, с краја 19. и почетка 20. века. На поставци се могу видети кухињски предмети који посетиоцима буде успомене, јер су их користиле њихове баке и прабаке.  

Легат сликара Милића од Мачве је засебна целина. Слике представљају Бранка Радичевића и мотиве старих Карловаца. Уметник је поклонио 60 слика – уља на дасци, аквареле и неколико пастела.

Мањи простор заузима легат архитекте Светомира Лазића, карловачког ђака. На његовим сликама су представљени Карловци са околином, али и неки од европских градова, које је током свог живота обишао.
Свечана трпезарија баронске породице Рајачић, комплетно сачувана, изузетна је амбијентална целина. Направљена је по поруџбини, вероватно у Бечу, почетком треће деценије 20. века. Њена специфичност састоји се и у томе што се последњих неколико деценија налазила у тзв. „Титовим салонима“, у Официрском павиљону, на Петроварадинској тврђави. На срећу, сачувани су сви делови трпезарије, тако да се она данас налази у свом првобитном простору.

Палата Илион припадала је баронској породици Рајачић. Првобитна кућа, која се налазила на месту данашње, направљена је у првој половини 19. века. Наиме, када је Јосиф Рајачић 1842. године изабран за митрополита и прешао у Карловце, доселио се и његов синовац Александар Рајачић. У том периоду купљена је поменута кућа.

Данашњи изглед Илион је добио 1920. године. Тада је зграда надограђена, а уређена је и башта.
У кући свог синовца често је боравио митрополит, а касније и патријарх, Јосиф Рајачић. Његово световно име било је Илија, што је једна од претпоставки за име палате – ИЛИОН. Када је патријарх Јосиф Рајачић 1861. године, неколико месеци пред смрт, добио од цара Франца Јозефа баронску титулу, она је могла да се пренесе и на одређене гране његових блиских рођака. Александра Рајачић је тада понео титулу барона, као и потомци који су га наследили – Влада и Јосиф Рајачић. После Другог светског рата, године 1947, у један део палате Илион усељен је Градски музеј Сремских Карловаца (који се од 1963. године налази у сасатаву Музеја града Новог Сада, а сада носи назив Завичајна збирка Сремски Карловци).